Niske i Visoke Tatre su
planine u Slovačkoj Republici i Centralnoj Evropi. Planinski venci Niskih i
Visokih Tatri su delovi Karpata koji se protežu sa juga od Dunava i Crnog mora
ka severu sve do Poljske.
Niske Tatre se nalaze u Zapadnim Karpatima i deo su nacionalnog
parka u kome se nalazi nekoliko skijaških centara. Najpoznatija skijališta se
nalaze u podnožju vrhova Čopok (2024m) i Džumbiera (2043m) koji je ujedno i
najviši vrh Niskih Tatri. U nacionalnom parku se nalazi i Demanovska dolina
sa razvijenim sistemom pećina. Najpoznatije pećine su Demanovska pećina slobode
i Ledena Demanovska pećina.
Visoke Tatre se nalaze u najstarijem nacionalnom parku Slovačke
Republike. Nacionalni park je stanište mnogih retkih životinjskih vrsta (kozoroga,
mrmota, medveda i dr.) i preko 13000 biljnih vrsta. U oblasti Visokih Tatra
nalazi se preko 85 planinskih jezera. Najveće je Veliko Hincovo jezero, koje
se nalazi na 1946m. Zbog svoje veličine mnogi ga nazivaju Hincovo more. Oštri
i stenoviti vrhovi, Visokih Tatri, su izazov za planinare i alpiniste. Svoj
oblik duguju lednicima koji su se formirali pre mnogo hiljada godina. Ovo je
jedina planina u Slovačkoj koja, po svom obliku, podseća na stenovite Alpe.
U masivu Visokih Tatri se nalazi preko 25 vrhova iznad 2500m. A najviši vrh
je Gerlahovski Štit (2655m). Vrhovi su razdvojeni prekrasnim dolinama sa puno
vode, potoka i vodopada. Najpoznatije doline su Mala i Velika Studena dolina,
Belovodska, Javorova, Mlinska i dr. Vrh Krivan (2494m), na zapadnom delu Visokih
Tatri, je najimpresivniji i predstavlja simbol slobode i nacionalne suverenosti
Slovačke. U istočnom delu Visokih Tatri je najviši Lomnički Štit (2633m) do
koga dolazi žičara koja snabdeva meteorološku stanicu.
U Visokim Tatrama, na samoj granici sa Poljskom Republikom, nalazi
se vrh Risi (2499m) koji je ujedno i najviši vrh Poljske.
Jezera, vrhovi i doline su dobro povezani markiranim stazama kojih
u Tatrama ima preko 350km. Najpoznatija skijališta se nalaze u Štrbskom Plesu,
Starom Smokovecu i Tatarskoj Lomnici, a medjusobno su povezani zupčastom železnicom.
Svima je jasno zašto su Visoke i Niske Tatre izazov za planinare u letnjim i
zimskim uslovima, kao i za skijaše u zimskom periodu.
Već nekoliko godina,
zaredom, planinari Pobede zajedno sa planinarima i skijašima Srbije, odlaze
u ove planinske masive.
Ove godine smo krenuli drugog januara naveče i stigli u jutarnje
sate u Budimpeštu. Budimpešta, glavni grad Madjarske, je uvek interesantan za
mnoge turiste pa i planinare. Posle prepodnevne pauze krećemo za Slovačku i
pauzu pravimo u Banjskoj Bistrici. Banjska Bistrica se nalazi u centralnoj Slovačkoj
pored reke Hron. U gradu se nalaze dve gotske crkve na platoima sa karakterističnim
fontanama koje u ovo doba godine nisu radile. Put nastavljamo preko prevoja
Čertovice (1238m) i stžemo u Kralovu Lehotu gde je rezervisan smeštaj u odmaralištu
slovačke plovidbe. Kralova Lehota se nalazi u Liptovskom kraju na ušću reka
Vah i Boujanke. Odmaralište slovačke plovidbe je renorvirani dvorac iz 16. veka.
Umorni od dugog putovanja brzo smo se razmestili i utonuli u san.
Prvog dana, planinarenja i skijanja, je skijaški centar Jasna u
Niskim Tatrama. Skijaški centar Jasna se nalazi na visini od 1285m koja je bila
i polazna tačka planinara za uspon na Čopok (2024m). Grupa od 13 planinara se
odvojila od skijaša i laganim hodom za sat i po, stiže na medjustanicu Lukova
(1666m), (žičara nije radila). Nakon kraće pauze u domu, i osveženja, krećemo
ka vrhu po zaledjenoj stazi. Staza se nije primećivala ali su vidljivi bili
stubovi žičare koja već nekoliko godina ne radi. Za jedan sat stižemo do meteorološke
stanice koja je, i ovom prilikom, bila okovana ledom. Uspon nastavljamo dalje
ne zadržavajući se u domu. Po jakom vetru izlazimo na vrh. Vremenski uslovi
nisu nam omogućili duže zadržavanje na Čopoku. Slikanje i silazak do planinarskog
doma (Kamena čata) koji se nalazi u podnožju vrha. Topli dom nam je povratio
snagu i nakon jednočasovne pauze vraćamo se istim putem. Dok smo se odmarali
u domu, vreme se naglo pogoršalo. Gusta magla i snažan vetar nas opominju da
smo na visini većoj od 2000m i da je januar mesec. Skoro da ne vidimo planinara
ispred sebe. Svaki metar silaska je topliji i manje vetrovit. U dogovoreno vreme
vratili smo se zadovoljni. Osvojili smo drugi po visini vrh u Niskim Tatrama.
Drugog dana odlazimo u Visoke Tatre. Polazna tačka za planinare
je Štrbsko Pleso (1350m). Naš cilj je Solisko i vrh Pod Solisko (1840m). Ivicom
skijaške staze za nepuna dva sata, stižemo u planinarski dom Pod Solisko (1840m).
Nakon kraće pause, za jedan sat, izlazimo na vrh. Osvajamo još jedan vrh preko
2000m u zimskim uslovima. Vremenski uslovi na vrhu su dobri. Zubato sunce i
hladan vetar nas teraju sa vrha. Istom stazom se vraćamo do autobusa.
Narednog dana, ponovo, odlazimo u masiv Niskih Tatri sa južne strane.
Od skijaša smo se odvojili u Bistri. Bistra je novo skijalište sa atraktivnim
stazama. Autobusom stižemo do Sredečkog (1285m) koje je polazna tačka za uspon
na Džumbier (2043m), najviši vrh u Niskim Tatrama. Markiranom stazom, koja dolinom
vodi kroz borovu šumu, izlazimo na prevoj i planinarski dom Štefenek (1750m).
Nakon jednočasovne pauze krećemo ka vrhu zimskom markacijom. Nalazimo se iznad
oblaka koji su zaostali na 1800m. Sunčano, ali hladno vreme, ne dozvoljava veće
zadržavanje na vrhu. Nakon slikanja i osvežavanja, pored ogromnog krsta, nastavljamo
ka Čopoku grebenom. Staza silazi na prevoj Demanovsko sedlo (1750m) a zatim
posle nekoliko uspona i silazaka dolazimo podno Čopoka odakle staza vodi pored
zapuštene žičare do Sredečkog. Po mraku stižemo do autobusa.
Nakon uzastopnih uspona na visine preko 2000m sledi dan za relaksaciju.
Dvadeset i dva planinara, po hladnom i oblačnom vremenu, kreće od Štrbskog plesa
do "Tri Studenica". Nakon jednog sata pešačenja kratka pauza. Nastavljamo
dalje stazom koja vodi kroz borovu šumu sa malim oscilacijama u visini. Prolazimo
ispod vrhova Visokih Tatra i dolazimo do zaledjenog Jamskog jezera (1500m).
Upravo se kraj jezera nalazi raskrsnica sa stazom koju planinari koriste u silasku
sa Krivana. Nakon pauze za doručak nastavljamo pešačenje po strmoj i teže prohodnoj
stazi. Nakon dva sata pešačenja stižemo do tri kladenca gde nas je dočekalo
razočarenje. Očekivali smo planinarski dom, koji je, nažalost, izgoreo pre tri
godine. Sa ljubaznim domaćinom popismo čaj u jednoj od baraka i nastavismo dalje.
Asfaltnim putem, još šest kilometara, do Podbanjskog. Pauzu smo napravili u
hotelu Krivan (koji nosi ime po vrhu ispod koga se nalazi). Sačekali smo naš
autobus sa skijašima i nastavili do Kraleve Lehote.
Sutradan je bio dan za odmor koji smo iskoristili za kupovinu opreme
i pripremu za završni uspon na Visokim Tatrama. U ovom masivu, zimski usponi
su zabranjeni, a dozvola može da se dobije od njihove gorske službe uz pratnju
njihovih vodiča. Jedini vrh koji je dostupan planinarima u zimskim uslovima
je Slavkovski Štit (2454m).
Polazna tačka za uspon je Stari Smokovec. Žičarom dolazimo do Hrebjonka
(1285m) gde započinjemo uspon strmom skijaškom stazom. Sunce se probijalo kroz
maglu i najavljivalo lep dan. Strah od propadanja je nestao, jer su neki planinari,
pre nego što smo mi krenuli na uspon, imali isti cilj.
Koristimo stazu, koliko smo mogli, ali već iznad visine od 1700m.
staza se samo naslućivala. Znali smo da staza vodi ivicom grebena, ali ivicom
grebena su veliki kameni blokovi zavejani snegom. Do prvog prevoja naš uspon
je bio veoma otežan. Propadalo se do pojasa. Javlja se pomisao da li nastaviti
dalje. Jak vetar je smanjivao naš optimizam. Bili smo uporni. Kako je vetar
smanjivao žestinu tako se u nama pojačavala volja. Planirano vreme je poodavno
već isteklo. Znali smo da nas čeka povratak po mraku. Nalazimo se na "Nosu"
(2273m) a trebalo je po planiranom vremenu da budemo na vrhu. Ipak smo odlučili
da pokušamo osvajanje vrha. Kako se završavao dan temperature se snižavala.
Živa se u termometru već odavno povukla u svoje kućište (-20'C). Oko 15 časova
nalazimo se na vrhu. Čestitamo jedni drugima i razgledamo okolinu. Susedni greben
(zapadni) je najvišim vrhom - Gerlahovskim Štitom (2655m). Prepoznajemo Koprovski
Štit, Risi, Vihodnu Visoku, Ledeni Štit i Lomnički Štit. U dolini podno Slavkovskog
Štita vidi se Bojnička čata (1950m) koja je pre dve godine otvorena za planinare.
Nakon slikanja i osveženja, vraćamo se istom stazom. Na visini od
2000m. hvata nas mrak. Staza, koju smo napravili pri usponu je nestala. Jak
vetar je zavejao naše tragove. Nastaje nervoza, propadanje a snaga ponestaje.
Nastavljamo sa silaskom držeći se grebena. Kada smo ponovo naišli na stazu osećali
smo olakšanje i zadovoljstvo jer više je nećemo ispuštati. Oko 18h stižemo na
zupčastu železnicu - promrzli, zaledjeni i zadovoljni. Brzo smo zaboravili na
vetar, hladnoću, dubok sneg i visinsku razliku od 1200m.
Još jedan dan smo proveli u Niskim Tatrama. Od prevoja Čertovice
osvojili smo vrh Benušku (1542m). Zadovoljni i planinari i skijaši vraćamo se
u Beograd.
Dovidjenja
do sledeće zime…
Vladislav Matković
januar 2003.
Spisak planinara i osvojeni vrhovi
| Početna strana |